Tekst izveštaja je u nastavku, ispod tabele. Kliknite na brojeve u tabeli radi bržeg pregleda konkretnih informacija iz izveštaja.
Ovde preuzmite ceo izveštaj u PDF-u.| Grupa predlagača | Broj predlagača | Broj nominovanih kandidata | Broj predlagača koji ne ispunjavaju kriterijume | Broj kandidata koji ne ispunjavaju kriterijume | Proceduralne nepravilnosti (DA/NE) | Link do analize |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Nezavisne institucije | 3 | 4 | 0 | 2 | DA | Detalji |
| Akreditovani univerziteti | 6 | 6 | 1 | 3 | DA | Detalji |
| Udruženja elektronskih medija | 7 | 3 | 2 | 3 | DA | Detalji |
| Udruženja novinara | 7 | 4 | 6 | 2 | DA | Detalji |
| Filmska i muzička industrija | 9 | 5 | 2 | 2 | DA | Detalji |
| Organizacije - sloboda izražavanja | 22 | 2 | 0 | 0 | DA | Detalji |
| Organizacije - zaštita dece | 60 | 4 | 21 | 2 | DA | Detalji |
| Nacionalni saveti | 2 | 2 | 0 | 1 | DA | Detalji |
| Crkve i verske zajednice | 5 | 4 | 0 | 2 | DA | Detalji |
Grupa predlagača, koju čine Zaštitnik građana, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti i Poverenik za informacije od javnog značaja, ima ključnu ulogu u nominovanju kandidata za Savet REM-a. Dok Poverenik za zaštitu ravnopravnosti održava nezavisnost i transparentnost, Zaštitnik građana i Poverenik za informacije su suočeni sa kritikama zbog popuštanja pod uticajem države, što utiče na integritet njihovih nominacija.
Dva kandidata, Saša Mirković i Gordana Predić, izdvojeni su kao snažni i nezavisni, koji ispunjavaju zakonske i profesionalne kriterijume. Međutim, nominacije Stevice Smederevca i Žarka Simovića—dugogodišnjih zaposlenih u REM-u—treba diskvalifikovati zbog sukoba interesa i njihovog usklađivanja sa interesima države.
Nepravilna zamena Žarka Ristića sa Žarkom Simovićem dodatno podriva proceduralni integritet. Kako bi se osigurala transparentnost i kredibilitet, nelegalni kandidati moraju biti uklonjeni, a grupa treba da prioritizuje nezavisne i kvalifikovane kandidate.
Ne postoji.
Stevica Smederevac i Žarko Simović su dugogodišnji zaposleni u REM-u, što ih direktno diskvalifikuje iz članstva u Savetu. Njihovo uvrštavanje na listu kandidata predstavlja jasan sukob interesa i izaziva ozbiljne zabrinutosti u vezi sa integritetom i nezavisnošću procesa nominacije. Njihova produžena služba u REM-u pokazuje da su duboko ukorenjeni u postojeću institucionalnu strukturu, što podriva njihovu sposobnost da deluju nezavisno u Savetu.
Nakon originalne nominacije Žarka Ristića, predlagači su podneli dokumentaciju za nominaciju Žarka Simovića, efektivno zamenjujući kandidata nakon roka. Zakon o elektronskim medijima i proceduralne smernice nalažu da nominacije moraju biti u zakonskom roku. Svaka promena nakon roka je protivna zakonu. Ovakvi koraci podrivaju integritet procesa nominacije, jer ukazuju na selektivnu primenu zakona zbog političkih pritisaka.
Zaposleni u REM-u su deo operativne i administrativne strukture, što znači da njihova kandidatura za članstvo u Savetu ugrožava nezavisnost tela. Oni ne mogu pružiti nepristrasan nadzor nad institucijom u kojoj su bili zaposleni, posebno u periodima kada REM nije postupao u skladu sa Zakonom.
Grupa uključuje Sašu Mirkovića i Gordanu Predić, koji ispunjavaju zakonske zahteve i kriterijum nezavisnosti. Ove nominacije odražavaju razumevanje potrebe za iskusnim i nepristrasnim pojedincima u Savetu REM-a.
Ova grupa predlagača ima ključnu ulogu u nominovanju članova za Savet REM-a. Iako zakon dozvoljava da bilo koji akreditovani univerzitet u Srbiji predloži kandidate, samo šest univerziteta je podnelo nominacije u ovom izbornom ciklusu. Među njima, Univerzitet Megatrend je potvrđen kao neakreditovan, što njegove nominacije čini nevažećim. Neki kandidati, poput Milorada Vukašinovića, ne ispunjavaju zakonske uslove zbog prethodnog članstva u Savetu REM-a, dok drugi, poput Zorana Jevovića, izazivaju zabrinutost zbog političke pristrasnosti i nezavisnosti. Ova pitanja, zajedno sa proceduralnim nepravilnostima u tumačenju Zakona o elektronskim medijima, dovode u sumnju kredibilitet, transparentnost i integritet procesa nominacije.
Bilo koji akreditovani univerzitet, javni ili privatni, može nominovati kandidate za Savet REM-a.
Univerzitet Megatrend: Potvrđeno je da Univerzitet Megatrend nije akreditovan i stoga ne ispunjava uslove za predlaganje kandidata. Službena publikacija akreditovanih visokoškolskih ustanova i programa, ažurirana na sednici KAPK-a 24. decembra 2024. godine, navodi da je poslednja akreditacija Univerziteta Megatrend istekla u februaru 2023. godine, čime je njegovo pravo da predlaže kandidate poništeno.
Ministarstvo informisanja i telekomunikacija izdalo je pravno tumačenje poslednjeg dana roka za prijavu, 16. decembra 2024. godine, sugerišući da bivši članovi Saveta REM-a mogu ponovo biti izabrani. Međutim, ovo tumačenje je pravno neosnovano jer pogrešno interpretira odredbe zakona. Proceduralno je problematično jer je izdato prekasno za praktičnu primenu, favorizujući samo kandidate nominovane kroz politički pritisak. Ova interpretacija podriva kredibilitet procesa dopuštajući ponovni izbor pojedinaca koji su prethodno već bili u članovi Saveta REM-a.
Ova grupa predlagača, koju čine udruženja koja predstavljaju izdavače elektronskih medija u Srbiji, ključna je za obezbeđivanje raznolike i profesionalne reprezentacije u Savetu REM-a. Međutim, proces nominacije obeležen je problemima vezanim za transparentnost, poštovanje zakonskih zahteva i kvalifikacije kandidata. Ponovno pokretanje procesa u ovoj grupi predlagača ključno je za očuvanje kredibiliteta i nezavisnosti Saveta REM-a.
Udruženja izdavača elektronskih medija ovlašćena su Zakonom o elektronskim medijima da nominuju kandidate za Savet REM-a. Svako udruženje mora ispuniti specifične kriterijume, uključujući najmanje 30 članova sa dozvolom, registrovanih najmanje tri godine pre javnog poziva. Uloga ove grupe je da doprinese pluralizmu medija i podrži demokratske standarde u regulatornom okviru Srbije.
Grupa predlagača, koju čine udruženja novinara, dominirana je organizacijama koje ne ispunjavaju zakonske uslove predviđene Zakonom o elektronskim medijima. Dok je Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) jedini predlagač u ovom procesu koji ispunjava kriterijume—sa transparentnim operativnim okvirom i legitimnom članskom bazom—svi ostali predlagači, uključujući entitete poput "PROUNS" i "UTE," široko su prepoznati kao GONGO organizacije (vladine nevladine organizacije). Ove organizacije su primarno povezane sa državom i nemaju transparentnost, aktivnosti niti legitimitet, već koriste fabrikovane ili neverifikovane tvrdnje o članstvu kako bi uticale na proces. Ovo podriva nepristrasnost procesa nominacije jer kroz ove predlagače vlast predlaže svoje kandidate.
Prema Zakonu o elektronskim medijima, udruženja novinara koja deluju kao ovlašćeni predlagači moraju imati najmanje 300 članova koji su platili članarinu i moraju biti registrovani najmanje tri godine pre javnog poziva za nominacije. U Srbiji samo tri novinarska udruženja ispunjavaju ove zakonske zahteve: Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), Udruženje novinara Srbije (UNS) i Nezavisno udruženje novinara Vojvodine (NDNV). Dok legitimni predlagači poput NUNS-a donose kredibilitet procesu kroz dobro uspostavljenu reputaciju i transparentno poslovanje, drugi nemaju potrebnu člansku bazu, transparentnost i legitimitet.
Proces nominacije obeležile su značajne proceduralne nepravilnosti. Uprkos jasnim zakonskim zahtevima, od ovih udruženja nije traženo da dostave dokaze o plaćenim članarinama.
Grupa predlagača koja okuplja udruženja koja predstavljaju filmske, scenske i dramske umetnike, zajedno sa kompozitorima, uključuje organizacije sa jasnim pravnim osnovom prema Članu 12 Zakona o elektronskim medijima. Dok mnogi predlagači, poput UDUS-a, Udruženja filmskih glumaca Srbije, GOS-a i Saveza dramskih umetnika Vojvodine, imaju dugogodišnju tradiciju podrške kulturnom razvoju i zagovaranja prava umetnika, neki ne ispunjavaju ni zakonske zahteve. Organizacije poput Maestro International i Udruženja nastavnika muzičke kulture Srbije posluju van okvira propisanih kriterijuma, što njihove nominacije čini nevažećim. Uprkos ovim neslaganjima, Odbor nije proverio zakonitost svih predlagača, podrivajući kredibilitet procesa namernim proceduralnim nepravilnostima.
Grupa predlagača koja uključuje udruženja filmskih, scenskih i dramskih umetnika i udruženja kompozitora ima jasnu pravnu i profesionalnu legitimnost prema Članu 12 Zakona o elektronskim medijima. Ova udruženja se smatraju ovlašćenim predlagačima ako su registrovana najmanje tri godine pre javnog poziva. Njihovo pridržavanje definisanih kriterijuma u zakonu pruža snažan temelj za njihovu legitimnost u ovom procesu.
Proces nominacije za Leontinu Pat i Aleksandra Petrovića bio je obeležen izveštajima o neprikladnim pritiscima na organizacije da podrže njihove kandidature. Izveštaji sugerišu da je Olivera Zekić, čija je kontinuirana uloga u REM-u nakon isteka mandata u Savetu pravno sporna, vršila uticaj na ove organizacije da podrže ove kandidate. Takve akcije predstavljaju ozbiljno kršenje proceduralnog integriteta, ugrožavajući pravičnost i nezavisnost procesa nominacije.
Ova grupa predlagača, definisana Zakonom o elektronskim medijima, sastoji se od udruženja sa dugogodišnjim zalaganjem za slobodu izražavanja i ljudska prava. Lista uključuje organizacije civilnog društva iz Srbije koje u potpunosti ispunjavaju zakonske kriterijume za ovlašćene predlagače. Kroz nominacije Rodoljuba Šabića i Dubravke Valić Nedeljković, grupa je pokazala posvećenost unapređenju transparentnosti, etičkog novinarstva i demokratskog upravljanja.
Udruženja građana koja se bave slobodom informisanja definisana su članom 12 Zakona o elektronskim medijima kao udruženja čiji ciljevi uključuju promociju slobode izražavanja. Da bi se kvalifikovala kao ovlašćeni predlagači, ova udruženja moraju biti registrovana najmanje tri godine pre javnog poziva i moraju imati realizovana najmanje tri projekta u oblasti slobode izražavanja u prethodne tri godine. Ovaj zakonski okvir osigurava da predlagači budu kredibilne organizacije sa dokazanim zalaganjem za demokratske principe i medijske slobode.
Ne postoji.
Ne postoji.
Odbor je pokazao pristrasnost u procesu nominacije selektivno proveravajući kandidaturu Rodoljuba Šabića, bivšeg poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Uprkos brojnim kandidatima iz drugih grupa koji nisu jasno ispunjavali zakonske kriterijume, Šabić je bio jedini kome je zatraženo da dostavi dodatnu dokumentaciju kako bi opravdao kako se njegova prethodna pozicija i iskustvo kao Poverenika za informacije uklapa sa kriterijumima Zakona o elektronskim medijima. Nakon što je dostavljeno traženo objašnjenje, Odbor je prihvatio njegovu nominaciju, otkrivajući nejednak pristup u evaluaciji kandidata. Ovakav selektivan tretman izaziva zabrinutost u vezi sa pravičnošću i nepristrasnošću celokupnog procesa izbora.
Ova grupa predlagača doživela je najmanji politički pritisak u poređenju sa drugima, dodatno pokazujući kako bi izborni procesi za Savet REM-a trebalo da se sprovode. Posvećenost pravičnom procesu, širokoj participaciji i nominacijama zasnovanim na zaslugama koju je ova grupa pokazala postavlja uzoran standard za neke buduće izbore za članstvo u Savetu REM-a, sa ciljem jačanja demokratskih vrednosti i nezavisnosti institucija.
Grupa predlagača koja radi na zaštiti dece obuhvata 38 legitimnih udruženja širom Srbije, što bi trebalo da omogući ovoj grupi da ima nezavisne kandidate za glasanje u Skupštini. Međutim, proces nominacije otkrio je značajne nepravilnosti, uključujući proceduralne nedostatke, političke pritiske, nedostatak transparentnosti i neuspehe u proveri usklađenosti kandidata sa zakonskim zahtevima.
Ova grupa predlagača, definisana članom 12 Zakona o elektronskim medijima, sastoji se od udruženja koja se fokusiraju na zaštitu prava deteta. Da bi se kvalifikovala, ova udruženja moraju biti registrovana najmanje tri godine pre javnog poziva i imati realizovana najmanje tri projekta vezana za zaštitu dece u poslednje tri godine. Ova grupa osigurava da se medijske politike bave bezbednošću dece, štiteći ih od štetnog sadržaja i promovišući njihovu dobrobit. Iako su njeni doprinosi ključni za očuvanje prava deteta u regulaciji medija, integritet grupe može biti ugrožen ako predlagači ne ispunjavaju zakonske kriterijume ili funkcionišu kao GONGO organizacije, što naglašava potrebu za strogim pridržavanjem zakona kako bi se očuvala kredibilnost i uticaj njihovih nominacija.
Tokom procesa identifikovani su brojni problemi vezani za transparentnost i povezanost određenih organizacija sa vlastima.
Politički pritisak i veze sa vlastima: Organizacije koje su podržale kandidate Milorada Milinkovića i Milanku Gvoić prijavile su pozive iz kancelarije ministarke Tanje Macure, u kojima se tražila njihova podrška ovim kandidatima. Zbog političkog pritiska ministarke prema više od 21 organizacije, legitimnost ovih organizacija i kandidata je pod znakom pitanja.
Postoji 38 legitimnih organizacija uključenih u proces, što čini većinu, i ako se procedura pravilno sledi, dva legitimna kandidata trebalo bi da budu poslata u Skupštinu od strane Odbora.
Ova grupa uključuje Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine i Bošnjačko nacionalno vijeće. Proces nominacije bio je opterećen političkim uticajem i proceduralnim nepravilnostima, što je dovelo do unapred koordinisanih odluka.
Definisana članom 12 Zakona o elektronskim medijima, ova grupa zastupa kulturne, jezičke i medijske interese manjinskih zajednica.
Ne postoji.
Ištvan Bodžoni je vlasnik više medijskih kuća, što je sukob interesa prema Zakonu o elektronskim medijima.
Izveštaji ukazuju na politički pritisak vlade na nacionalne savete, narušavajući autonomiju procesa.
Muhedin Fijuljanin ispunjava zakonske uslove, ali proceduralne greške bacaju senku na njegovu nominaciju.
Grupa uključuje crkve i verske zajednice koje imaju zadatak da nominuju kandidate. Proces je bio opterećen proceduralnim nepravilnostima i nezakonitostima.
Definisana članom 12 Zakona o elektronskim medijima, grupa uključuje crkve i verske zajednice ovlašćene za nominacije.
Nema nelegalnih predlagača, ali se zbog nedostatka dokumentacije ne zna da li su predlagači stvarno predložili kandidate.
Snežana Miljković nije dostavila overenu diplomu. Sanja Anđelković ima optužbe za govor mržnje.
Ne postoje.